jump to navigation

Milan Popović predlaže korake izlaska Crne Gore iz dvodecenijske krize November 2, 2009

Posted by montenegrobojkot in Uncategorized.
Tags:
trackback

1) Ostavka ili smena aktuelne vlade. Treba li ovaj element uopšte da se obrazlaže? Treba li uopšte da se podseća, na sve one brojne i ozbiljne indicije, koje sam vrh crnogorske vlasti, povezuju sa najtežim oblicima korupcije i organizovanog kriminala? Nakon stare optužnice iz Italije, dve nove, „regionalne“ optužnice, ona iz Zagreba i ona iz Beograda, kao i slučaj ekspresne smene sudije Lazara Akovića u samoj Crnoj Gori, u tom smislu, predstavljaju samo najnoviju kulminaciju. Na stranu krivičnopravna strana problema, u normalnim vremenima i zemljama, čak i samo stoti deo ovakvih indicija, bio bi dovoljan za ekspresnu ostavku odnosno smenu vlade.

2) Da je vlast slabija, a opozicija snažnija, nova, privremena, tehnička vlada, verovatno ne bi bila ni neophodna. Ovako, ona je iznuđeno i racionalno rešenje. Sastavljena od svih, vladajućih i opozicionih partija, srazmerno snazi koje su ove postigle na potonjim parlamentarnim izborima, ona bi trebalo da obezbedi minimalni demokratski kontinuitet, legalitet i legitimitet. Da spreči opasnost od „ulice“. I od najgorih delova vlasti, koji bi u takvim okolnostima mogli da posegnu za ekstremnim nasiljem.

3) Paket od takozvana 4D u postnacističkoj Nemačkoj nije obuhvatao dekriminalizaciju. U tom smislu, ovaj element bio bi originalni doprinos našeg domaćeg demokratskog inžinjeringa. Dekriminalizacija bi morala da bude totalna, ali bi dekriminalizacija vrhova vlasti bila kritična. U paketu sa ovom, išla bi i amnestija za sve, osim za one koji su odgovorni za najteža krivična dela. A minimalna, zašto ili u kom smislu minimalna? Pa, pre svega u smislu onog minimuma, koji je apsolutno neophodan, da bi uopšte mogli da se održe demokratski izbori.

4) Sporazum o moratorijumu na identitetska i slična pitanja, ne bi bio apsolutan, nego samo relativan, privremen i svrsishodan. Da spreči poznate političke, posebno predizborne zloupotrebe ovih pitanja, od strane najneodgovornijih delova vlasti. Nalik na Narodnu slogu iz 1996, i Deklaraciju o građanskom miru iz 1999, dva retka pozitivna momenta novije crnogorske političke istorije.

5) Novi vanredni parlamanetarni izbori, ili, možda, novi izbori svih organa, i na svim nivoima vlasti, zahtevali bi veoma opsežne, temeljite i kvalitetne pripreme. Međunarodni i domaći akteri, akumulirali su već sasvim dovoljno materijala, iskustava i preporuka, ali bi, zbog složenosti i dijaboličnosti one (de)kriminalizacije, za ove pripreme, bilo neophodno, verovatno, i čitavih godinu dana.

Na kraju, još samo nekoliko opštih komentara.

Najpre, o realističnosti predložene mape puta. Primusa smo već čuli. Na poziv i predlog lidera PzP-a, Nebojše Medojevića, da zbog svih onih indicija, podnese ostavku na mesto premijera, kao i na neprijatna svedočenja o tim istim indicijama, od strane bivšeg bliskog saradnika i kuma, Ratka Kneževića, odgovorio je sa uobičajenom agresivnošću („Budalasta trućanja nesrećnih Balkanaca“), i isto takvim, uobičajenim izvrtanjem (prema kojem, protiv svoje države rade, ne on i njegovi „prijatelji“, nego oni koji ga zbog toga javno prozivaju i kritikuju). Ali, pre nego (bez)brojni savetnici, zvanični i nezvanični, stari i novi, poznati i nepoznati, javni i tajni, kus(ovc)i i repati, krenu stopama svoga Primusa, i počnu da se rugaju opoziciji, neka, ipak, makar još jednom i dobro razmisle, veliko ubrzanje je počelo, ono što danas izgleda kao relativno malo verovatno, već sutra može biti sasvim aktuelno.

U međuvremenu, do konačnog prihvatanja predloga za formiranje privremene i zajedničke tehničke vlade od strane odgovornog dela vlasti, opozicija bi ovu ideju mogla i sama, da počne da praktikuje, u obliku neke vrste konkretne i ozbiljne vlade u senci. Sa jednom ovakvom, konkretnom i ozbiljnom vladom u senci, neophodnu ozbiljnost, težinu i smisao, mogla bi da dobije i ona ideja odnosno praksa bojkota, koja je već započela. A svemu ovome, dakle vladi u senci, podržanoj idejom i praksom bojkota, te privremenoj i zajedničkoj tehničkoj vladi, neophodan pa i dragocen doprinos, mogao bi da pruži, i najveći deo nekorumpiranog i nedepeesizovanog civilnog društva, nevladinog sektora, i nestranačkih intelektualaca.

I na samom kraju, da li predložena mapa puta garantuje siguran, brz i pozitivan izlazak, iz aktuelne krizne odnosno krimi-situacije? Naravno da ne. „Sigurna“ je samo „vampirska“ fantazija o beskonačnosti vlasti. Među nama smrtnicima postoji samo manja ili veća verovatnoća. I manji ili veći kvalitet. U tom smislu, dakle, ova mapa je samo ono najbolje, za što se valja založiti ovde i danas. Ali i ono što iz dana u dan dobija sve veću verovatnoću, uverljivost i snagu.

Vijesti

Comments»

No comments yet — be the first.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: