jump to navigation

Medojević: Bojkot izbora i eventualni izlazak opozicije iz svih institucija sistema bi bio snažan signal međunarodnoj zajednici October 9, 2009

Posted by montenegrobojkot in Uncategorized.
Tags:
trackback

Posle niza teških otpužbi na račun vlasti u Podgorici, koje su za trenutak ostavile utisak da je dvadesetogodišnja vladavina Mila Đukanovića ušla u svoju kritičnu fazu, ovih dana je aktuelni premijer Crne Gore svojim nastupima u svetu i kod kuće potvrdio da promene vlasti neće biti ni tako lako ni takvom brzinom kakvu priželjkuju opozicioni lideri. Jednog od lidera opozije, šefa Pokreta za promene (PZP) Nebojšu Medojevića pitali smo koliki je procenat građana koji danas u Crnoj Gori podržavaju kako njega lično, tako i promene u toj državi.

“Dugo vremena imao sam veoma visok rejting u istraživanjima javnog mnjenja, posebno dok sam bio lider jedne od najuticajnijih NVO Grupa za promjene. Nakon ulaska u grotlo političke arene, zbog svojih vrlo jasnih i argumentovanih stavova o nedemokratskom karakteru ove vlasti i vezama vrha režima sa eksponentima organizovanog kriminala, postao sam meta delovanja propagandističke mreže poslednje netransformisane bezbednosne službe u Evropi, pa se uz njihovu „pomoć“ taj rejting vremenom smanjivao. Već 20 godina u Crnoj Gori igra se stara igra „patriota“ i „izdajnika“, dok se iza ove dimne zavese odigrava preraspodela nacionalnog bogatstva neviđenih razmera.

Tek pojavom jedne istinske građanske, demokratske i reformske stranke kakav je PZP, počela je nova politička dinamika i promene kada je reč o opozicionim partijama koje se okreću Crnoj Gori, prihvataju neke vrednosti savremene evropske civilizacije i smanjuje se ideološki jaz između opozicionih partija. Sve je to dovelo prošle godine do prilike da se formira jedinstveni demokratski opozicioni front protiv režima. PZP bio je lider tih politčkih procesa i uložili smo sav svoj politički i ljudski integritet da okupimo opoziciju na evropskoj i reformskoj političkoj platformi. Ta namera i delovanje PZP ozbiljno su zabrinuli režim, i pokrenuti su svi mehanizmi da se ta ideja razbije, a PZP eliminiše sa političke scene.

“Režim je u proteklih 10 godina u potpunosti razvio metodologiju izbornih manipulacija tako što dovodi birače iz Albanije, Makedonije i sa Kosova, a kojima su prethodno izdate fiktivne lične karte”.

Počela je medijska i politčka hajka na nas, imali smo i pokušaj puča u stranci od starne mojih dojučerašnjih saradnika, koji su odjendom počeli da se protive jedinstvu opozicije i neprihvatljivosti bilo kakve koalcije sa DPS. Na našu veliku žalost, režim je uspeo u svojoj nameri, zajednička lista nije formirana, a PZP je osvojio samo 6,2% glasova. Umesto jedne kolone, na izborima se pojavilo desetak stranaka koje su napadale opoziciono biračko telo. PZP je platio političku cenu svog upornog i principijelnog zalaganja za smenu režima.“

Šta je cilj ideje da opozicione stranke treba da bojkotuju lokalne izbore u Kotoru, Mojkovcu i na Cetinju? Zar nije svrha izbora da opozicija na njima učestvuje i menja vlast?

» Ovakve vrste režima, koji mehanizme totalitarnog vladanja razvijaju preko 60 godina, koji su zadržali imovinu SK CG, obučene kadrove, kontrolisane državne i neke privatne medije, koji su sve državne organe i javne finansije stavili u funkciju izborne pobede vladajuće partije, sa enormnim crnim fondovima iz podzemlja, koji uz to još uvek imaju podršku SAD i EU, ne možete pobediti na izborima, osim ako im ne suprotstavite najširi opozicioni front. Mi smo više puta pozivali sve političke partije, NVO, sindikate, ugledne pojedince, sportiste, kulturne poslenike, da nam se pridruže u ovoj istorijskoj borbi za demokratizaciju zemlje i da ostave po strani sve podele koje nas opterećuju zarad jednog cilja – rušenja korumpiranog i kriminalizovanog režima.

Sada nakon izvesnog vremena, iz raznih struktura društva čuje se sve veći broj glasova koji govore o onome što je PZP uporno isticao od svog osnivanja: DPS nije moguće menjati i transformisati iznutra kolaboriranjem, već se mora smeniti sa vlasti. Smena ovog režima je nemoguća, ako se pritiskom domaće pobunjene društvene elite ne obezbede koliko-toliko fer i demokratski uslovi i ravnopravni položaj svih učesnika na izborima. Naši posmatrači sa terena prilikom predsedničkih izbora prijavljivali su nam glasanja ljudi koji su ubačeni na spisak a koje niko u tom kraju ne poznaje. Režim je kreirao veliki broj virtuelnih birača, kojima su izdate lične karte mimo zakona i koji su upisani u birački spisak. Oni dolaze samo na dan izbora i imaju svoje vodiče. Ne znaju naš jezik i nemaju pojma ko su kandidati za koje glasaju. Kada su davali potpis za kandidaturu predsedničkog kandidata Filipa Vujanovića na izborima 2008. godine, kada su ih službenici Izborne komisije pitali za koga hoće da potpišu kandidatru, oni su odgovarali “za Mila”, iako Đukanović nije bio kandidat. Ako takvih teledirigovanih birača-padobranaca ima 20.000, to je za crnogorske prilike ogroman broj birača kojima režim može da upravlja kako želi. Tako sam ja u sondažama dva dana pre izbora imao 21% podrške, a na dan izbora 16%. Nikada opozicija nije imala mogućnost da uporedi birački spisak i spisak imalaca ličnih karata u MUP, a kada su jednom kolege iz SNP to pokušale, policija ih je uhapsila i držala nekoliko dana u Istražnom zatvoru.

“Mnogi funkcioneri OEBS-a postali su vlasnici nekretnina po Crnogorskom primorju ili lobisti interesa režima”.

Ideja o bojkotu lokalnih izbora i eventualnom izlasku opozicije iz svih institucija sistema mogla bi biti početak jednog opravdanog i legitimnog početka borbe opozicije za fer i demokratske izbore, bez zloupotreba državnih organa, falsifikovanja biračkih spiskova i učešća mafije. To će biti snažan signal predstavnicima međunarodne zajednice da ne mogu više držati oči zatvorene pred ovim problemima, koji eskaliraju iz dana u dan u Crnoj Gori. Ukoliko uđemo u bojkot lokalnih izbora, to neće biti apstinencija od političkih aktivnosti ili zamrzavanje rada stranke, već aktivno političko delovanje i kampanja koja bi trebalo da ukaže na besmislenost izlaska na unapred nameštene izbore. Ovakav politički manevar opozicije dovešće u vrlo neprijatnu poziciju misiju OEBS-a u Crnoj Gori, koja je do sada samo aminovala sve izborne krađe režima i nije reagovala čak i kada smo im obezbeđivali čvrste dokaze i svedoke kupovine ličnih karata i drugih izbornih manipulacija. Malo sam rekao, ako kažem da su sve do sada misije OEBS-a u Crnoj Gori bile apsolutno u funkciji prikrivanja anomalija izbornog procesa, a ne stvaranja fer i demokratskih uslova po standardima te organizacije. Stepen korumpiranosti među nekim međunarodnim organizacijama koje deluju u Crnoj Gori takođe se jednom mora postaviti kao dodatna prepreka demokratizaciji naše države.

Ratko Knežević je nedavno izneo niz teških optužbi na račun Mila Đukanovića. Koliko je, prema vašim saznanjima, oštećen budžet Crne Gore, ali i Srbije, u duvanskom biznisu?

» Uvidom u optužnicu koju je pred sudom u Bariju podigao tužilac za borbu protiv mafije Šelzi, vide se vrlo snažni dokazi da je duvanska mafija na čelu sa sadašnjim premijerom Đukanovićem samo u periodu od 1998. do 2000. godine prebacila iz Crne Gore preko 1,2 milijarde nemačkih maraka u gotovini, uglavnom na račune ofšor firme “Codex Limited” iz Lihtenštajna i firme “Dulwich Enterprise” sa Kipra. U optužnici se tvrdi da su Đukanović i ostali članovi mafije osmislili, organizovali i realizovali taj “biznis”, što u potpunosti demantuje izjave Đukanovića da je država Crna Gora samo uzimala taksu i da je svaki cent iz tog posla odlazio u državni trezor. Ako se ispostave kao tačne tvrdnje jednog od insajdera i čoveka koji je neposredno vodio taj posao, državi Crnoj Gori odlazilo je tri miliona američkih dolara mesečno, što bi moglo značiti da je za ove tri godine, o kojima govori optužnica Šelzija, država Crna Gora naplatila manje od 200 miliona američkih dolara. Nije teško zaključiti da je najveću dobit od ovog posla izvlačio onaj ko je stajao iza ovih ofšor firmi i da dobit samo na razlici u ceni nije mogla biti manja od 300 miliona evra. Naravno, u nekom sudskom procesu koji bi se vodio u Crnoj Gori oko utaje poreza ili pranja novca, toj svoti morali bi se dodati neuplaćeni porezi na promet, dobit i sl. Istraga bi najverovatnije pokazala da su Đukanović i družina na ovom poslu profitirali veći iznos od milijarde evra.

„Milu Đukanoviću odgovara da odnosi sa Srbijom budu zategnuti i da Srbiju predstavlja stalnom pretnjom vitalnim državnim interesima Crne Gore“.

Da li dnevni listovi „Vijesti“ i „Dan“, kao i nedeljnik „Monitor“ zajedno sa vama čine koordinisan opozicioni blok aktuelnom režimu u Podgorici? Imate li podršku krugova iz EU i SAD?

» Već duže vreme Đukanović u svojim sve ređim kontaktima sa predstavnicima američke administarcije najviše vremena posvećuje denunciranju opozicije, predstavljajući je kao antizapadnu i retrogradnu, a nudeći sebe kao jedinog garanta evropskih i evroatlantskih integracija u Crnoj Gori. Povodom takvih neistina i zloupotreba sastanaka sa visokim državnim funkcionerima SAD od strane Đukanovića, lično sam se obratio pismom predsediku SAD Baraku Obami sa molbom i zahtevom da pokažu više senzibiliteta prema situaciji u Crnoj Gori i da obrate pažnju na skoro potpuni konsenzus opozicije, slobodnih medija, nezavisnih intelektualca, civilnog društva oko nedemokratskog karatera ovog režima. Kao osnovni problem u reformama potrebnim da Crna Gora postane punopravna članica EU i NATO, mi vidimo veze koje vrh ovog režima, posebno Đukanović, već duži niz godina ima sa eksponentima organizovanog kriminala. PZP je, takođe, putem sopstvenih kanala, upoznala i EK i NATO sa svojim stavovima u vezi sa organizovanim kriminalom i korupcijom i nedostatkom političke volje aktuelne vlasti da preduzme efikasne korake u borbi protiv tih anomalija. Nikakvu posebnu moralnu satisfakciju ne predstavlja mi činjenica da sada mnogi koji su podržavali Đukanovićev režim, priznaju da su imali loše procene i da sam ja bio u pravu kada sam tvrdio da crnogorska nezavisnost bez promene vlasti neće obezbediti punu valorizaciju svih razvojnih potencijala Crne Gore. PZP je i dalje spremna da sarađuje sa svima koji razumeju značaj političkih promena u Crnoj Gori, bez obzira na to koliko su te strukture nanele političku štetu PZP i pomagale režim u prethodnom periodu.

Milo Đukanović je ovih dana bio u SAD na Generalnoj skupštini UN. Kako ocenjujete međunarodnu poziciju Crne Gore danas?

» Đukanović ovih dana troši poslednje kredite međunarodne pozicije koju je izgradio distanciranjem od Miloševićeve politike, posle 10 godina vernog služenja. I tada je međunarodnim faktorima bio jasan karakter režima u Crnoj Gori i povezanost sa eksponentima organizovanog kriminala, ali je zbog potrebe rušenja režima u Srbiji Đukanović bio prihvatljiva opcija. Nažalost, sve ono što se dešavalo posle 2000. godine u regionu, neumoljivo je pokazivalo da je Đukanović sve više postajao deo mreže organizovanog kriminala, a sve manje deo demokratskih i reformskih političkih procesa. Privatna porodična imperija izgrađena na novcu od šverca cigareta i drugih kriminalnih aktivnosti, zarobila je državu Crnu Goru i stavila pod svoju kontrolu sve institucije države koje više nisu u stanju da primene zakone kada su u pitanju interesi vladajuće klike. Crna Gora je ostala jedina zemlja u regionu koja svoje institucije stavlja u funkciju logističke podrške delovanja organizovanog kriminala i postala je sigurna destinacija za mnoge begunce od pravosuđa u drugim zemljama. Slučaj odbeglog predsednika FS Srbije Zvezdana Terzića, bivšeg premijera Tajlanda Taksina Šinavatre i drugih skrenuo je medijsku pažnju međunarodne zajendice na činjenicu da aktuelni crnogorski režim pruža punu državnu zaštitu prijateljima režima ili njihovim poslovnim partnerima, bez obzira na to što se radi o licima sa međunarodnih poternica.

Slaba saradnja crnogorske policije sa policijama Srbije i Hrvatske u istrazi o ubistvu Iva Pukanića, posebno je uzburkalo regionalne odnose i pokvarilo dobre veze Đukanovića sa Mesićem i Tadićem. Sve je veći broj činjenica i indicija da je Balkanska konfederacija organizovanog kriminala sa sedištem u Podgorici postala pretnja regionalnoj bezbendosti i stabilnosti, ali i ozbiljna pretnja bezbednosti EU. Očigledno je da se vremena menjaju i za očekivati je da će promena administracije u Vašingtonu delovati lekovito i na promene u regionu, kao i to da će vojne prioritete zameniti demokratski, civilni i razvojni prioriteti, a borba protiv organizovanog kriminala i korumpiranih vlada svakako je jedan od tih ciljeva.

Crna Gora je dobila upitnik od EU koji mora da popuni kako bi se kandidovala za članstvo u EU. Ko će i kada uvesti Crnu Goru u Evropsku uniju?

» Imajući u vidu konflikt interesa vladajuće oligarhije sa standardima EU i sve oštrije zahteve za hapšenjem šefova organizovanog kriminala od strane i SAD i EU, realno je očekivati da će Đukanovićev režim raditi sve da Crna Gora ide ka EU minimalnom mogućom brzinom. Đukanović je vrlo svestan da svaka reforma državne uprave, policije, tužilaštva i sudstva koja vodi ka usvajanju evropskih standrada znači i korak bliže njega i njegovih saradnika otvaranju pitanja odgovornosti za mnoga ubistva, pljačke, korupciju i organizovani kriminal, tako da će oni činiti sve što je u njihovoj moći da uspore taj proces.

“Šteta po crnogorski budžet i profit koji su uzimali kreatori duvanskog biznisa mogla bi preći milijardu evra”.

Kako vidite odnose Crne Gore i Srbije nakon što je Podgorica priznala Kosovo i kakve su tendencije tih odnosa?

» Odnosi Srbije i Crne Gore u suštini ne postoje, i to je veliki problem. Stalno podgrevajući tezu o ugroženosti crnogorske nezavisnosti od Srbije, Đukanović drži homogenim biračko telo manjinskih naroda koje ga i održava na vlasti. Nažalost, takvim hladnoratovskim pristupom nanosi se šteta državnim interesima i interesima stanovništva i privrede, jer je, uprkos svemu, Srbija najznačajniji spoljnotrgovinski partner Crne Gore. Ipak, verujem da će neke istrage koje se vode u Srbiji i Hrvatskoj vrlo brzo pokazati da su u pozadini ovih fingiranih sukoba između Srbije i Crne Gore u suštini beskrupulozni privatni interesi nekih struktura formiranih još u vremenu Miloševićeve diktature, uz pomoć i učešće bezbednosnih službi iz tog vremena.

Akter

Comments»

No comments yet — be the first.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: